adj. Moqueur.
●(1659) SCger 150b. goapaer, tr. «moqueur.» ●(17--) FG II 1. ar farvel göapër, tr. «le bouffon moqueur.»
●(1849) LLB 288. é skrigneu goaper.
●(1931) GUBI 200. ur min hoarh goapour. ●(1955) STBJ 81. Eun den mô e oa ma zad, goapaer eun tammig ha troet da farsal ha da gonta bidennou.